За Ленку!
Плешем на водама светог Истера,
и са мном плешу звездана јата.
Ништа и Све у трену бивам;
Ништа не бивам, а Све јесам.
Око мене снежна тишина,
плаветнобела и све дубља;
све тиша тишина у дубини,
и све јаснија на висини.
Плешемо јасике сетне и ја;
плешу оскоруше и борови вити;
и модре јелике, у даљини,
плешу на ветру од пурпура.
У сутон вечерњи плаветнозелен,
све плеше, гле! титра и трепери,
од Милине и Дивот-Дивоте,
што се на Земљу, с висина, низводи.
Што се на Земљу, с висина, низводи!
На водама Словенског Истера,
негде у белој снежној тишини,
9. децембра, 7520/2012. године.
dragansimovic 